Ljubavni roman Goli kraj 04

Prešli smo u drugi deo knjižare, dopali su mi se i Nikola i Nina i ostatak ove mlade ekipe koja je sa entuzijazmom vodila ovo mesto.

VIII

Veče je počela, spontano sam stala pored police na kojoj su izložili moju knjigu. Ljudi mi prilaze, pozdravljam ih, mnogo mojih prijatelja je tu i osećam se opušteno. Ne mogu da vidim ulaz, čula mi postaju napeta, stomak mi se grči i znam da je tu. Ma, uobržavam, nema šanse, nikad nije voleo crnogorsko primorje. Koji đavo opet razmišljam o njemu? Tresem glavom, kao da će mi to pomoći da odagnem misli.- Dobro veče, video sam taj plavi repić još sa ulaza.- Otkud ti ovde?- Zar nisi srećna što me vidiš?- Naravno da sam srećna, uvek se obradujem kada vidim starog prijatelja.- Hoćeš mi potpisati knjigu, danas sam je kupio, uvek sam znao da ćeš biti pisac.- Svi su uvek znali, sem mene. Ne znam da li će ti se svideti, nije u tvom fazonu, ima puno ljubavi, romantike, nežnih scena i naravno srećan kraj.- Pusti mene da procenim da li će mi se svideti ili ne.To je taj pogled. Ludački me je želeo, osećala sam tu energiju. Trgnula me je pojava žene pored njega. Zgodna, visoka crnka, dosta mlađa od njega.- Dragi, hoćeš me upoznati sa tvojom starom prijateljicom?- Naravno, draga, ovo je moja prva ljubav.- Ne verujte mu, nikad mu nisam bila ljubav. Drago mi je što sam vas upoznala, vino je tamo, poslužite se.- I meni je drago što smo vas sreli, inače počinjem da ludim u ovom malom mestu. Nadam se da ćemo uskoro otploviti dalje.Malo mi je falilo da mi izleti i ja se nadam.Gledala sam kako ga hvata ispod ruke i odvodi na suprotan kraj. Šta sam ja očekivala, da će otići u manastir zbog mene? Naravno da se oženio, nije valjda da u tim godinama ima devojku. Ko je meni kriv, što se nisam udala. Prevelika očekivanja, rekla bih.Veče je uspešno prošlo, jedva sam se koncentrisala da pročitam odlomak kako treba. Otkud mu pravo da tako dolazi, besnela sam u sebi sa širokim osmehom kako moji domaćini ne bi primetili da nešto nije uredu. Nikola je zaključao vrata i nežno me uhvatio ispod ruke:- Kristina, bilo je fantastično, oduševila si publiku, prodali smo gomilu knjiga.- Idemo u provod, pred nama je duga letnja noc.Teatralno je recitovao stihove meni nepoznatog pesnika i mamio osmeh na licu. Miris mora smirivao je moje napete živce. Svi su u glas pričali i godilo mi je što ne moram ja, dosta mi je bilo za večeras. Prešli smo ulicu i našli se na doku. Jahte su se lenjo ljuljuškale. Toliko sam želela da imam jednu i nikad. Čak sam joj i ime dala u svojim mislima. Gledala sam i razamisljala koja bi mogla biti moja. Onda sam ga ugledala. Jedrenjak sa tri jedra, gordo je stajao izmedju svih onih jahti i plenio svojom veličinom i sjajem. Bela jedra, uredno složena, moderno opremljena paluba i diskretan natpis Kristina. Ma, ko zna koliko jedrenjaka ima sa tim imenom. Znala sam da je njegov. Zar je toliko lud da mu da moje ime? Ma, nema šanse da je njegov, on voli jahte a ne jedrenjake.Nikog nije bilo na brodu, verovatno su u nekom hotelu, koja glupost, da je moj ne bi silazila sa njega. Smiri se, nije tvoj, a nije ni njegov. Ko zna čiji je to jedrenjak?IXU Konobi je bilo poprilično veselo kad smo stigli. Kao meštani moji domaćini su imali ogromnu protekciju, tako da je naš sto bio do terase sa koje se videla pučina.- Nikola, vidi se ko je čest gost ovde, sve si udesio.- Ha, ha, Kristina pa nemamo često priliku da nam pisci dolaze u našu skromnu knjižaru.- Knjižara sasvim sigurno nije skromna a ovo mesto je posebno.- Videćeš kad stigne večera.- Ne sumnjam da će biti odlična.- Saznali smo da voliš sir u maslinovom ulju, tako da krećemo od toga.- Nema šanse, od koga ste to saznali?- Sve mi znamo, da najviše voliš barsko ulje.- Nikola priznaj ko me je odao.- Nema šanse, plaćen sam za svoje ćutanje.- Mučiću te dok mi ne kažeš.- Tek posle večere ću ti sve ispričati, dogovoreno?- Dobro, predajem se, vaša sam.Noć je bila topla, bučna, pijana od mirisa, ukusa, emocija.Veče je brzo prolazilo i kraj se bližio, za kojih sat nebo će poprimiti boju svitanja, muzika je ustala i krenula prema meni sa pesmom Olivera Dragojevića, Moja tajna ljubavi.Ne, ovo već nije slučajnost.- Nikola šta se dešava?- Ne znam, tvoj prijatelj iz knjižare nam je rekao da te ne puštamo dok ne stigne.- Koji prijatelj?- Onaj zgodni, daj znaš koji.U tom momentu je ušao na vrata. Gledala sam kako žustro prilazi.- Nikola, hvala za pomoć ali ova dama je sada moja.Uhvatio me oko struka, podigao sa stolice i počeo da pleše sa mnom u naručju. Izgubila sam tlo pod nogama.- Šta to radiš? Da li si poludeo?- Jesam, za tobom! Moja tajna ljubavi…Pevušio mi je na uvo i više ništa nije bilo bitno.- Ako me još jednom onako ostaviš, ispljeskaću te po toj tvojoj guzi i niko te neće spasiti.- Šta sam trebala kada me nisi voleo?- Uvek sam te voleo i uvek ću! Dosta priče, vodim te u noć.

KrajTekst: Olivera