Ljubavni roman Goli kraj 02

Voleo sam je. Toliko sam je voleo da je postalo neizdrživo, možda sam zato bio tako hladan, bez reči. Tada nisam znao da će me ostaviti…

II

Toga dana je bila čudno tiha, plašila me je ta zlokobna tišina.

- Šta god da ti kažem nema smisla. Gotovo je.

- Kako misliš gotovo?

- Rešila sam da odem.

- Kako to misliš, da odeš?

- Jednostavno, jednom je morao doći kraj, danas je taj dan.

Gledao sam je ne verujući šta priča. Reči nisu dopirale do mene ali sam znao da mi govori istinu. Ponos mi nije dozvoljavao da bilo šta pitam.

- Dobro, ako si tako odlučila.

- Jesam.

Nemo smo se gledali i imao sam utisak da želi da ode što pre. Ustala je, škripanje stolice paralo mi je uši, zvuci su postali toliko jaki da sam hteo da vrisnem. Pružila mi je ruku i rekla:

– Prijatelji zauvek.

Ćutao sam. Šta reći na tako nešto? Okrenula se i poslednji put me pogledala i otišla. Raskid je bio nagao kao i sam početak. Nije ostavila prostora da bilo šta učinim, bila je sa mnom kada je htela i ostavila me je takođe kada je htela. Bio sam šokiran, nikakva scena, nikakva svadja, naviknut na ciku, vrisku u takvim prilikama sedeo sam sleđen. Jedina žena koja mi je značila ostavila me je bez suvišnih reči. Setio sam se svih onih koje sam ja ostavio. Toliko je ličila na mene, možda je to moja kosmička kazna, mrzela je krajeve.

Odlazila sam plašeći se da se ne predomislim. Kolena su mi klecala i sa poslednjim atomima snage sam ustala i pozdravila se. Potajno sam očekivala da će nešto uraditi, uhvatiti me za ruku i kaže nemoj ljubavi moja, ili napraviti scenu ili me odvesti negde i dugo voditi ljubav ne prihvatajući kraj. Želela sam da me zadrži da osetim da mu značim, da besni, ali ništa sem te pomirljivosti. Ustvari, od njega sam upravo i očekivala takvu reakciju. Uvek na odstojanju, suzdržan, hladan i nije mogao nešto drugo da učini. Nesreća je bila što sam znala kako izgleda kada čovek voli ženu. Nije me voleo dovoljno. Uvek sam htela sve, negde sam pročitala, dve stvari se ne mogu sakriti kašalj i ljubav. Želela sam da me gleda, da me vidi a on je uvek bio negde daleko.

Danas znam da me je voleo na svoj način, tog leta sam mislila drugačije. Verovatno godine moraju proći da bismo postali mudriji. Nisam tužna, možda setna. Pravimo najveću grešku mereći tuđa osećanja prema svojima, tumačeći druge ljude prema sebi. Često ni sami sebe ne vidimo a mislimo da smo ovladali veštinom življenja. Nisam se pokajala. Instikt mi je govorio da tako uradim. Vreme je posle pokazalo da je odluka bila prava. Danima sam gledala u telefon, trzala se na svaku poruku ali ništa. Nisam mogla nazvati, ja sam ta koja je otišla.

III

Bolelo me je sve, nisam mogao da nazovem, ostavila me je, ponos mi nije dozvoljavao ili sujeta. Vremenom sam očvrsnuo, bar sam tako mislio.

IV

- Često ga se setim.

- Često je se setim.

- Osetim njegov miris u vrelim letnjim danima.

- Osetim je kad god sam pored reke.

- Voleo je suva vina.

- Volela je slatka vina.

- Kakva je danas?

- Kakav je danas?

- Da li ikad pomisli na mene?

- Da li ikad pomisli na mene?

V

Dok sam ispijao drugu kafu na terasi hotela, čekao moju tadašnju drvojku, i po mom mišljenju bilo ih je previše, ludovao sam želeći da izbrišem njene tragove, opet sam razmišljao o njoj. Možda zbog leta, možda zbog dosade, možda zbog praznine koja mi je uvek ostala u stomaku, hiljadu možda. Više nisam mogao da izdržim, morao sam da razbistrim glavu, krenuo sam glavnom ulicom, šetnja će mi prijati. Stigli smo u Kotor prethodni dan, rezervisao sam sobu u hotelu, užasavala me je pomisao da budem da spavam na jedrenjaku sa nekim drugim. Koji đavo sam i kupio taj brod, gliseri su moja strast?

Mora da ludim ili je to samo kriza srednjih godina. Moja pokojna baka je govorila kada ti je dupe u toplom, glava bunca. Imao sam sve, sem nje. Ko zna, možda je ružna, debela, udata sa gomilom dece. Nema šanse, od ovakvih misli osećao sam se još gore. Put me je vodio pored knjižare, odjednom je bila tu. Smešila se sa omota knjige. Gledala me je onim istim ispitivačkim pogledom. Stao sam kao ukopan. Knjižara je bila prelepa, sva u staklu a njena knjiga izložena na centralnom mestu u izlogu. Ušao sam i svuda oko mene se smešila. Plakati sa njenim likom ispunjavali su zidove.

- Izvolite, da li mogu da vam pomognem?

- Želeo bih da kupim ovu knjigu. Da li znate o čemu se radi?

- To je trenutno najprodavanija knjiga, ima svega, možda je najbolje da pročitate sadržaj na koricama, ali malo toga će te iz njega videti, slobodno je kupite, neće te se pokajati. Ako želite dođite večeras, lično će autorka čitati delove iz knjige i može potpisati vašu.

- Sigurno ću doći.

Nastaviće se…

Olivera