Da li je to ljubav ili samo seks?

Da li je to ljubav ili samo seks Da li smo hrabri da poverujemo da nas neko zaista voli? Nisam neko ko slepo veruje i pada na ljubavne izjave, ali šta uraditi kada shvatiš da te zabranjeni muškarac voli? Ovde uvodim kategoriju “zabranjeni muškarac” to je muškarac koji nije slobodan, ima ženu, devojku i u nekoj zvaničnoj vezi je. Takav muškarac može da vam se svidi, da odete u krevet sa njime i da na kraju shvatite da je on muškarac vašeg života. Tu dolazimo do problema, ne želite da kvarite njegovu priču, niti da mu zamenite ženu, niti da podižete njegovu decu. Želite samo njega, ne želite da se udate za njega, razmišljate bolje da ste vi neko sa kime on vara nego da budete neko koga on vara. Da li je moguće da će se takav muškarac promeniti i biti vam veran do kraja života? Gledala sam jedan interesantan film, čekao je na ženu svog života 53 godine a pri tome je spavao sa 622 žene. Da li je moguće da je to ljubav? Da li su te sve žene ispunjavale prazninu zbog jedne jedine koju nije mogao da ima? Da li je i kod nas žena moguć takav scenario? Da li dok čekamo gospodina pravog, treba da se prepustimo istraživanju i iskusimo sve čari zabranjenih ljubavi i zabranjenih muškaraca? To su pitanja na koja svako sam traži odgovor. Problem nastaje kada se zaljubite u takvog muškarca. Znate da je neveran, znate da verovatno nikad neće napustiti svoju porodicu ali vi i dalje verujete da će ga ljubav prema vama promeniti. Drage moje, male su šanse za tako nešto. Takve veze su ispočetka opijajuće, moja jedna prijateljica je pokušala da reši problem svog propalog braka verujući u laži ljubavnika. Doduše on nikad nije ništa obećavao ali je ona u svojoj glavi iskonstruisala priču kako će na kraju srećno i veselo živeti sa njime, čak je počela da razmišlja i da rodi dete. Možda on i nije lagao kada je govorio da je voli, da je ona ljubav njegovog života, samo je prećutao da on nije spreman da se razvede. Da li smo krivi ako neke stvari podrazumevamo? Da li treba jasno postaviti pitanje i biti spreman na posledice odgovora? Negde sam pročitala, nikad ne postavljaj pitanje ako ne znaš odgovor. Šta uraditi ako ti on kaže, ja stvarno više od ovoga ne mogu a pri tome što vam nudi je sat – dva, jednom - dvaput nedeljno. Biće da to ipak nije ljubav. Čovek koji voli je nezasit, on želi odmah i sada i to stalno. Sledeća faza je pokušavate da nadjete opravdanje za njegove postupke i dosta dobro vam to ide dok jednog momenta ne shvatite da tzv.sastanak na koji je žurio je obična poseta nekoj prodavnici, da gomila posla nije ništa drugo neko besciljno sedenje na vikendici. Naravno onda ste razočarani i osećate se prevareno. Uvlači vas u svoju mrežu, kao mora da bude sa decom a pri tome su deca punoletni ljudi odavno osamostaljeni i sasvim sigurno im on ne treba. Počinjete da se pitate, šta on u stvari hoće od vas? Naravno to je pogrešno. Pravo pitanje je, šta vi hoćete od njega? Postavila sam to pitanje svojoj prijateljici. Odgovor sam znala i pre nego što ga je izgovorila. Zaboravila je suštinu, a to je da treba da ostane dosledna sebi. Iz lošeg braka se izlazi zato što je loš, a ne zato što verujete u slatke reči “zabranjenog muškarca”. Dok se ona spremala za razvod, njena nova ljubav joj je davala snagu, samo vreme prolazi i ono što je na početku interesantno vremenom postaje obično a na kraju i opterećujuće. Njen “zabranjeni muškarac” je lečio krizu srednjih godina o ona mu je uspešno pomagala. Nema čoveka koji ne voli da ga hvale, da mu laskaju a priznaćete da je premija u ranim pedesetim naći ženu u tridesetim. Uvek sam smatrala kako je to nepravedno, proživite život sa nekim a on onda nađe mlađu i vi ostanete sami. Da li je recept udati se za starijeg muškarca, uvek ćete biti mlađi ili možda izboriti se za svoju samostalnost i biti slobodan. Sve veze u kojima ljudi nisu ravnopravni osuđene su na propast, bilo da su poslovne ili privatne. Dok pišem padaju mi na pamet stihovi “duše su se srele”. Verujem da svako na svetu ima svoju polovinu. Nažalost život nije bajka, prolazimo kroz neke veze a da nam ni dan danas nije jasno zašto nam je to trebalo. Pokušavam da objasnim šta nas tera da ostanemo u vezi sa nekim ko nam daje samo mrvice svoje pažnje, a tamo negde postoji muškarac koji je spreman da nam se da ceo. Da li je u pitanju sujeta? Da li nas ti “zabranjeni muškarci” privlače zbog svoje nedostupnosti? Da li je moguće da je fizička privlačnost isped svega ostalog? Da li smo postali materijalisti? Jedna moja prijateljica nikad se nije udala, konstatovale smo da u Srbiji ne postoji muškarac za nju. Na prvi pogled zahtevi joj nisu preveliki, da bude sličnog imovinskog stanja kao ona, da voli da putuje, da je obrazovan, da može sa njime da razgovara...Slušajući sve to pitam se a gde je tu ljubav? Da li je ostala u prošlom veku? Da li će prestati da postoji kada svi prestanemo da verujemo u nju? Da li su u 21 veku emocije prevaziđene. Da li život treba da bude seks bez obaveza posle kojeg ne ostaje ništa? Bez obzira na sve ja i dalje verujem u ljubav. Olivera